Istorija nutricije je prepuna nelogičnosti. Kroz nju su ljudi bili zatrpani najrazličitijim savetima koji prkose zdravom razumu. Neki od njih ne samo da su bili besmisleni već i potencijalno opasni po ljudsko zdravlje. Najgori deo priče je što su mnoge od besmislenih preporuka za zdravu ishranu i dalje u upotrebi. Ovde su pet kandidata za najgori nutricionistički savet u istoriji.
1. ODBACITE ŽUMANCE, NAJHRANJIVIJI DEO JAJETA
Jaja su jedno od najhranjivijih namirnica koje s koriste u ljuskoj ishrani. Nutrijenti celog jajeta sadrže gradivne blokove dovoljne da se iz jedne oplođene ćelije razvije celo pile. Problem je taj što žumance sadrži značajnu količinu holesterola koja navodno povećava količinu holesterola u krvi. Iz ovog razloga nutricionisti su često preporučivali da se unos jaja svede na 2-6 celih jaja sedmično.
Međutim, tu preporuku je često pratio i savet da unos jaja može biti i veći ukoliko se od celog jajeta ukloni žumance. Ovo je prilično čudan savet uzimajući u obzir da se gotovo svi nutrijenti nalaze upravo u žumancetu. Sastav belanca je gotovo isključivo proteinski.
Mnoge studije su se bavile unosom celog jajeta i nivoom holesterola i utvrdile da kod značajne većine ljudi unos celog jajeta nema efekat na povećanje holesterola. Kod malog broja ljudi (tzv. hiper senzitivnih), unos celog jajeta utiče na povećanje HDL (dobrog holesterola) i ima zanemarljiv uticaj na koncentraciju LDL (lošeg holesterola). Pojedine studije koje su obuhvatile stotine i hiljade ispitanika su utvrdile da ne postoji povezanost između konzumacije celog jajeta i rizika od srčanih oboljenja.
Ne trebamo zaboraviti da jaja nude mnoge koristi za naše zdravlje:
- Bogata su visoko kvalitetnim proteinima, zdravim mastima, vitaminima, mineralima i antioksidansima…skoro svim nutrijentima potrebnim vašem telu;
- Bogata su holinom (vitamin b4), nutrijentom neophonim za ispravno funkicionisanje nervnog sistema a koga 90 posto ljudi ne unosi dovoljno;
- Sadrže lutein i zeaxanthin, moćne antioksidanse značajne za kvalitet našeg vida;
Jaja su takođe jedan od najboljih izbora u programima ishrane čiji je cilj redukcija telesne mase. Ukoliko zamenite neki doručak koji se bazira na žitaricama omletom osetićete veću sitost, odložićete i smanjiti sledeći obrok.
2. SVAKO BI TREBAO DA KORISTI NISKOMASNU DIJETU BOGATU UGLJENIM HIDRATIMA…ČAK I DIJABETIČARI
Univerzalni savet da koristite niskomasnu dijetu nikada nije bio baziran na naučnim činjenicama. Originalno je zasnovan na nekolicini skromno dizajniranih studija, eksperimentima na životinjama i pogrešnim-političkim odlukama. Iako nije postojao dokaz da zasićene masti uzrokuju srčana oboljenja, pojedini naučnici su bili ubeđeni da je njihov unos štetan i da niskomasne dijete sprečavaju bolesti srca.
Ovo je bila zvanična pozicija zdravstvene organizacije decenijama. Za to vreme, učestalost gojaznosti i broj obolelih od dijabetesa tipa 2 je drastično narastao.
U najvećoj i najskupljoj naučnoj studiji o dijetama u kojoj je učestvovalo blizu 50000 ispitanika je nakon 8 godina dokazano da između ispitanika koji su koristili niskomasnu dijetu i onoh koji su normalno unosili masti nema razlike u telesnoj masi i učestalosti srčanih oboljenja.
Čak su i dijabetičari često savetovani da sprovode ovaj vid dijete. Jednostavna biohemijska činjenica je da ugljeni hidrati podižu nivo šećera u krvi. Ovo čini da su dijabetičari hronično zavisni od lekova koji spuštaju koncentraciju šećera u krvi. Iako je niskomasna dijeta ponekad preporučljiva za zdrave ljude, ona može biti veoma opasna po gojazne ljude, one sa metaboličkim sindromom ili dijabetesom tipa 2. Pojedine studije su čak utvrdile da niskomasne dijete mogu uticati na povećanje nivoa triglicerida u krvi, smanjenje HDL (dobrog holesterola) i povećanje LDL (lošeg holesterola).
3. KALORIJA JE KALORIJA…NEZAVISNO OD VRSTE HRANE
Prenaglašen fokus na kalorije je jedna od najvećih grešaka u istoriji nutricije. Mišljenje da je kalorijska vrednost hrane važnija od toga iz kojih izvora te kalorije potiču je ništa drugo do mit.
Istina je da su kalorije bitne ali to ne znači da trebamo da ih neprestano brojimo i konstantno budemo svesni kalorijskog unosa. Ljudi su bili zdraviji i mršaviji mnogo pre nego što su znali da kalorije postoje.
Važno je znati da razrličita hrana proizvodi različite efekte na hormonalni sistem i na centre u mozgu koji kontrolišu kada i koliko jedemo, kao i koliko kalorija trošimo.
Kao primer za to da kalorija nije jednostavno kalorija, možemo uzeti dijetu bogatu proteinima. Visoko proteinska dijeta može ubrzati metabolizam za stotinak kalorija dnevno i značajno smanjiti apetit i želju za hranom. Kalorije iz proteina imaju različit efekat od kalorija iz ugljenih hidrata ili masti.
Mnoge studije su utvrdile da različita hrana ima različit efekat na osećaj sitosti. Značajno manje kalorija je potrebno da se osetite sitim ukoliko ste pojeli jaja ili bareni krompir nego na primer krofne ili sladoled.
4. KORIŠĆENJE POLINEZASIĆENIH BILJNIH ULJA ZA KUVANJE
Često nas savetuju da konzumiramo biljna i semena ulja koja su bogata polinezasićenim mastima. Ova ulja, uključujući ulje od semenki grožđa, suncokretovo ulje, sojino ulje, ulje od kukuruzne repice, kanola ulje prema zaključcima mnogih studija utiču na snižavanje nivoa holesterola.
Međutim, ukoliko nešto snižava holesterol ne znači da će istovremeno sprečiti nastanak srčanog oboljenja. Zapravo postoji mnoštvo studija koje su utvrdile da ova ulja uprkos tome što snižavaju holesterol istovremeno povećavaju rizik nastanka bolesti srca.
Polinezasićena ulja su štetna i iz drugih razloga.
Ona su puna polinezasićenih masti ali najvećim delom sa omega 6 masnim kiselinama. Ljudima je neophodan odgovarajući balans omega 3 i omega 6 masnih kiselina što često nije slučaj u današnje vreme. Neadekvatan balans ovih masti u korist omega 6 kiselina uzrokuje inflamantorne procese u telu koji su od ključne uloge u nastanku skoro svake hronične nezarazne bolesti.
Takođe većina ljudi nije svesna da su ova ulja najčešće procesirana tako da su zasićena sa izuzetno štetnim trans mastima. Mnogi tzv. eksperti čak preporučuju ljudima da kuvaju na ovim uljima što je izuzetno loša ideja imajući u vidu da su ona veoma osetljiva na visoke temperature na kojima poprimaju naročito štetna svojstva po zdravlje.
5. ZAMENITE PUTER SA PROCESIRANIM, BILJNIM MARGARINOM
Možda i najgori savet u ishrani je da umesto putera koristite procesirani margarin. Dovoljno je samo pogledati sastav na pakovanju margarina. On se čak teško može nazvati hranom uzimajući u obzir da je sačinjen od kombinacije hemikalija koje samo izgledaju i imaju ukus hrane.
Margarin u značajnoj meri povećava rizik srčanih oboljenja u poređenju sa puterom. I pored toga pojedine organizacije koje se bave nutricijom i dalje sugerišu korišćenje ove namirnice u ishrani.